Epidemiolog Predrag Kon izjavio je večeras da je prema njegovom istraživanju na osnovu podataka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je sistem prikupio i što je zvanično objavljeno, odnosno pismeno prijavljeno.

Kon je za Njuzmaks adria naveo da je u svom istraživanju, od marta do juna, našao 210 smrtnih ishoda kojima je u potvrdi o smrti bilo napisano kao neposredni ili osnovni uzrok smrti kovid 19, a da je 118 takvih slučajeva zvanično prijavljeno, prenosi N1.

“Pored toga našao sam 29 smrtnih slučajeva u tom istom periodu od virusne pneumonije i našao sam višak smrtnosti od neoznačene pneumonije dakle, nebakterijske 102 slučaja je bilo viška, ali ne možemo reći da su 102 bila od kovida, ali jedan znatan broj jeste”, dodao je.

Rekao je da je postojao problem u informacionom sistemu, ali da su sada podaci o broju zaraženih i umrlih od posledica korona virusa “vrlo približni i vrlo tačni”.

Nedeljnik NIN je objavio da je u julu, kada se Srbija suočavala sa novim udarom korona virusa, urađeno bar 100.000 testova manje nego što su to pokazali zvanični podaci, a broj oboljelih je umanjen.

“Mi prvi put koristimo jedan informatički sistem. Taj informacioni sistem u jednom trenutku, u jednom periodu, nije bio dovoljno precizan i ne mogu da tvrdim zašto dakle negdje od sredine juna on nije bio precizan. Ispitivanjem svega onoga što se dešavalo, jasno se vidjelo da postoji razlika između onoga što mi na nivou Beograda utvrđujemo kao slučajeve, i posebno smrtne slučajeve”, rekao je Kon.

Naveo je da smrtni slučajevi ne mogu precizno da se iskazuju ukoliko ne prodje odredjen period, da se tek za dva mjeseca vraćaju nazad podaci koji su upisani u potvrdi o smrti.

“Sada će da stignu ti podaci za jun. Ja sam obradio podatke do juna meseca. Do juna meseca, najkraće da vam kažem, tri puta je bilo više smrtnih slučajeva nego što je sistem, nego što je pismeno prijavljeno. To se dešava stalno. (…) Mi nikada nismo radili po tom sistemu, do sada nikada nije postojao ovakav sistem nadzora, mi imamo nešto drugo što redovno funkcioniše, ali sada je nemoguće da to funkcioniše jer sada toga ima masovno i morate da se adaptirate”, dodao je on.

Rekao je da je u ovom slučaju razvijen informatički sistem bez koga epidemiolozi nisu mogli da rade i naglasio da u početku nisu postojale kovid-ambulante te da oni nisu mogli da rade na prikupljanju podataka posebno jer prijave zaraznih bolesti uopšte nisu stizale.

Naveo je da u svom istraživanju koristio mortalitetnu statistiku i DN2 obrasce i podatke iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, a da potvrda o smrti ima tri dela neposredni, osnovni i posredni uzrok smrti i da oni stižu nakon dva meseca.

Dodao je da Kriznom štabu podaci u Gradski zavod stižu nakon dva dana, a da podaci koji se sada vidjaju na sajtu covid.rs jesu vrlo približni i da se Beograd “uklapa” u ono što je objavljeno.

“Sada mogu da tvrdim da su podaci vrlo približni i vrlo tačni. Ovo što se pojavljuje jedan slučaj ili ne to ćemo videti kasnije”, kazao je Kon i dodao da kad se “ukupna smrtnost prati iz godine u godinu, pa se poredi prosek pre 2020. i u višku smrtnosti za čitav taj period postoji 345 ljudi”.