Problemi s kojim se civilizacija suočava unose nesigurnost. Zahvaljujući internetu i medijima, vijesti propraćene dramatičnim slikama razaranja, sukoba i nepravde dopiru sa mnogih strana. Uvjerenje da je planeta u haosu i da će sadašnji poredak skončati u katastrofi lakše se formira danas nego ikada ranije.

Činjenica je da na mnoga pitanja od kojih nam zavisi budućnost još uvek nemamo adekvatan odgovor – jedno od njih su klimatske promene, ali je isto tako činjenica da su ljudi više ostajali bez mira, zdravlja i glave na ramenima u prošlosti. Nijedan savremeni sukob, na primer, ne može da se mjeri sa užasnim ratovima dvadesetog vijeka, dok je epidemija kuge u srednjem vijeku zbrisala trećinu evropskog stanovništva.

U knjizi Prosvijećeni svijet, poznati kognitivni psiholog Stiven Pinker iznosi niz podataka kojim potvrđuje da je čovečanstvo na dobrom putu uprkos problemima i da se postiže uopšteni napredak u miru, dostignućima i stabilnosti. Ali, strah je jači od podataka. Prijetnje nam liče na poklopac lonca koji će eksplodirati. Pinker je Prosvijećeni svijet objavio prije dvije godine, kada nije bilo korona virusa i masovnih protesta u Sjedinjenim Državama.

Multimilioneri imaju dovoljno novca da ništa ne prepuste slučaju. Mnogi od njih, među kojima prednjače stručnjaci za informacione tehnologije iz Silicijumske doline, prihvatili su mogućnost pojave velike prirodne ili društvene katastrofe. Koliko god da je procjenat za urušavanje svijeta mali, oni žele da se osiguraju. Na radost preduzimača koji zadovoljno trljaju ruke, bogataši su rješenje pronašli u kupovini luksuznih bunkera.

„Prije nas bunkeri su bili samo hladne, lepljive rupe u zemlji. Mokra, mračna i vlažna mjesta u kojima niko nije želeo da bude osim u slučaju nuklearnog rata. Mi ih pravimo da liče na domove“, rekao je Geri Linč za San Francisco Chronicle. Kao generalni direktor kompanije Rising S, koja se specijalizovala za proizvodnju bunkera, Linč je ispunio zahtjeve mnogih klijenata. U kalifornijskoj opštini Napa, na primjer, instalirao je bunker koji ima više od 1000 metara kvadratnih, kuglanu, bioskop, teretanu i baštu. Koštao je 15 miliona dolara.

Život u izolaciji sa porodicom nije jedini u ponudi. Scenario preživljavanja u zajednici nudi Leri Hol, direktor podzemnog kondominijuma Survival Condo u Kanzasu. Projekat luksuznih aparatmana, koji su ispod površine izgrađeni na 15 nivoa, osmišljen je 2008, kada je Hol kupio zastarjeli raketni silos za nekoliko stotina hiljada dolara. Četiri godine kasnije završio je konstrukciju 12 luksuznih apartmana, od kojih je svaki prodat za više od milion dolara.

Holov silos, u kome sada može da živi 75 ljudi, originalno je konstruisan šezdesetih godina prošlog veka da izdrži nuklearni udar. „Ako si dizajniran da izdržiš nuklearni napad, onda držiš i mnoge druge pretnje po strani. Imaš zaštitu od kometa, tornada, uragana, solarnih bljeskova, društvenih nemira, klimatskih promena, zemljotresa, cunamija“, rekao je Hol za The Witchita Eagle. U zdanju se nalaze skladišta hrane i goriva dovoljna za pet godina, a bunker obezbeđuju naoružani stražari. Posebni timovi zaduženi su da u slučaju nesreće dovezu stanare koji nemaju privatni avion ili ne mogu da stignu do odredišta iz drugih razloga. Podzemna bašta sa veštačkim osvetljenjem iz obnovljivih izvora i bazeni sa ribom tilapijom izvor su hrane koji zajednicu može da održava unedogled.

Koliko god da je stomak pun, dugotrajni boravak pod zemljom sa sobom nosi opasnost od pojave psiholoških problema. Hol je rešenje pronašao u upotrebi LED ekrana, kojim se simuliraju spoljašnje osvetljenje i pejzaži. Ukoliko žitelji kompleksa zaista dođu na duže vreme, u cilju sprečavanja depresije imaće radne zadatke i dužnosti u trajanju od četiri sata dnevno. Privatni apartmani dovoljno su prostrani za trpezariju i udobni dnevni boravak sa kaminom, dok su među zajedničkim prostorijama u ponudi hala sa bazenom, biblioteka, učionica sa kompjuterima, medicinska i zubarska ordinacija, teretana i druge. Hol je jedan apartman sačuvao za sebe, a o zajednici odlučuje upravni odbor stanara.

U slučaju katastrofe mnogo više ljudi moglo bi se naći na istom mestu zahvaljujući Robertu Visinou, direktoru kompanije Vivos i preduzetniku koji skloništa gradi širom sveta. Visino je kupio čak 575 vojnih bunkera raspoređenih na širokoj poljani Južne Dakote. U slučaju nesreće, tu bi moglo da se smesti od šest do 10 hiljada ljudi, što bi bila najveća postapokaliptična zajednica na planeti. Cena za prazan bunker veličine oko 200 metara kvadratnih je 35 000 dolara, s tim što se kupac obavezuje i na godišnji zakup zemljišta od 1000 dolara.

Daleko bolju ponudu Visino ima u Evropi. Bunker Europa One, na primer, predstavlja jedinstvenu celinu od oko 23 000 metara kvadratnih. Projektovan je u Nemačkoj, u nekadašnjem skladištu za municiju iz vremena Hladnog rata. Uređenje privatnog prostora u ovom bunkeru prepušteno je klijentima. „Većina tih ljudi ima vrhunske jahte, tako da već imaju izgrađen odnos prema ukusu, organizaciji i finesama kakve žele“, rekao je Visino za CNN. U Češkoj se nalazi slično nezamislivo utočište – The Oppidum, okarakterisano kao najveći bunker za milijardere na svetu. Njegovom zvaničnom sajtu nije moguće pristupiti – zainteresovani prvo moraju da ukucaju četvorocifreni kod.

Kada ne planiraju povlačenje u bunkere, bogati iz Silicijumske doline obično kupuju nekretnine na Novom Zelandu. Zbog odvojenosti od ostatka sveta, uređenog sistema i očuvane prirode, Novi Zeland je postao omiljena destinacija i doživljava se kao sigurna luka u slučaju opšte propasti. Ova prelepa zemlja u očima elite ima sličnu ulogu kao podzemno sklonište – pruža mogućnost da se vlasnik nekretnine povuče u pretpostavljeni samoodrživi raj dok se sve okolo raspada. Iako su bunkeri na mirnom i slabo naseljenom Novom Zelandu manje traženi, iz Vivosa tvrde da su ih i tamo gradili.

Raskalašne pripreme za Sudnji dan ne nailaze uvek na odobravanje. Obično su vođene paranojom i pesimizmom, a neretko se i komplikuju. Pojedini milioneri odlaze toliko daleko da brinu i o porodicama pilota, jer znaju da se samo uz njihovo umeće mogu dokopati bespuća Južne Dakote ili Novog Zelanda kad zaškripi. Skloništa su tako postala pre refleksija anksioznosti i političkog stanjanego bila čega drugog. Prodaja bunkera značajno je porasla kada je Donald Tramp dospeo na predsedničku funkciju Sjedinjenih Država, a tada je i više od 10 000 ljudi zatražilo novozelandsko državljanstvo.

„Mediji su sada pod udarom. Ljudi se pitaju da li je pravosudni sistem sledeći. Da li ćemo preći put od ‘lažne vesti’ do ‘lažni dokazi’? Za ljude čija egzistencija zavisi od izvršnih ugovora, to je pitanje života i smrti“, izjavio je pre tri godine Robert H. Dager za The New Yorker. Kao penzionisani partner hedž fonda, Dager novac prvenstveno troši na filantropske projekte. Kaže da mnogi bogati ljudi ulažu velike količine novca u dobrotvorne svrhe, jer znaju da se pravi odgovori ne kriju u bekstvu, već u rešavanju problema. Koliko god da je bunker luksuzan, izgleda da niko nema želju da život provede pod zemljom.