Kosovo, najmlađa država u Evropi, danas proslavlja 13. godišnjicu samostalnosti.

Pre 13 godina, 17. februara 2008. godine Skupština Kosova proglasila je nezavisnost Kosova u saradnji i partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama i vodećim zemljama Evropske unije.

Iako je mnogo urađeno, Kosovo još uvek čeka veliki posao na jačanju državnosti, posebno na međunarodnoj sceni.

Zvanična kosovska vlast tvrdi da je nezavisnost Kosova do sada priznalo 116 država, među kojima su najjače države sveta poput SAD-a, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Turske, Japana, Kanade i drugih.

U Srbiji, koja je Kosovo faktički izgubila nakon rata 1999. godine do kog je došlo zbog diskriminacije i etničkog čišćenja albanskog stanovništva, ističu da je ta brojka barem za deset manja.

Od 28 zemalja članica EU-a, pet još nije priznalo Kosovo. To su Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka, dok u regionu pored Srbije Kosovo nije priznala ni Bosna i Hercegovina.

Kosovo nisu priznale stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Rusija i Kina, koje imaju pravo veta, odnosno mogu da spreče prijem Kosova u UN.

-Priznanjem Izraela prekinuta pauza od tri godine-

Poslednje priznanje, koje je došlo nakon tri godine zastoja u priznanjima, jeste priznanje države Izrael, koje je izlobirao bivši američki predsednik Donald Tramp. Priznanje od strane Izraela deo je Vašingtonskog sporazuma koji su 4. septembra 2020. potpisali Kosovo i Srbija sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Vašingtonskim sporazumom, Srbija se obavezala da će na godinu dana prekinuti svoje lobiranje na nepriznavanju kosovske nezavisnosti, dok je Kosovo pristalo da u istom periodu neaplicira za učlanjenje u međuanarodne organizacije.

Tokom prošle godine Kosovo se vratilo i za pregovarački sto u dijalogu sa Srbijom, posredstvom Evropske unije, nakon zastoja od 20 meseci zbog taksi koje je uvela Vlada Kosova na uvoz robe iz Srbije.

U dijalogu u Briselu, međutim, nije zabeležen neki veći napredak. Srbija insistira da Kosovo sprovede sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom potpisan još 2013. godine, dok Kosovo traži da se pre formiranja Zajednice, postigne sveobuhvatni pravno obavezujući konačni sporazum između Kosova i Srbije koji podrazumeva i obostrano priznanje dve zemlje.

U dijalogu više nema do nedavno vodeće ličnosti s Kosova, predsednika Hashima Thacija. Thaci je 5. novembra 2020. podneo ostavku zbog potvrđene optužnice od strane Specijalizovanih veća Kosova u Hagu. Tom optužnicom Thaci, Kadri Veseli, Jakup Krasniqi i Rexhep Selimi, kao visoki čelnici Oslobodilačke vojske Kosova, terete za ratne zločine tokom poslednjeg rata na Kosovu.

-Nastavak dijaloga sa Srbijom-

Kosovo je prošle godine u dijalogu predstavljao premijer Kosova Avdullah Hoti, koji je zajedno sa njegovom Vladom srušen pre dva meseca odlukom Ustavnog suda Kosova. Tom odlukom izbor Hotijeve Vlade proglašen je neustavnim zbog neustavnog odlučujućeg glasa za izbor Vlade poslanika Ethema Arifija koji je bio pravosnažno osuđen na 1,3 godine zatvora.

Ustavni sud je naredio održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, koji su održani pre tri dana, 14. februara.

Na izborima, koji su protekli regularno i u demokratskom duhu, kosovske institucije i građani pokazali su svoju zrelost. Istovremeno građani su na izborima glasali za promenu dosadašnje vlasti i gotovo referendumski glasali za Pokret “Samoopredeljenje” Albina Kurtija.

Ubedljiva pobeda Pokreta “Samoopredeljenje” sa oko 48 posto osvojenih glasova tumači se i kao kažnjavanje Demokratskog saveza Kosova koji je prošle godine glasao za rušenje Vlade premijera Albina Kurtija iako je bio koalicioni partner.

Glavno razmimoilaženje koalicionih partnera je bilo različito viđenje odnosa prema dijalogu i administraciji američkog predsednika Trampa.

Sjedinjene Države su u međuvremenu dobile novog predsednika Joe Bidena, a na čelo kosovske Vlade ponovo će doći Albin Kurti. Očekivanja su da će odlazak Trampa i njegovog izaslanika za dijalog Richarda Grenela promeniti na bolje odnose SAD-a sa Kosovom.

Iako je Kurti tokom svoje kampanje isticao da dijalog sa Srbijom nije njegov prioritet, očekuje se da će dijalog ipak biti nastavljen jer će međunarodna zajednica insistirati na normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Ipak, više niko ne pominje nikakve vremenske okvire za postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije, mada je poruka novog američkog predsednika da treba da dođe do obostranog priznanja.

Konačni sporazum sa Srbijom, Kosovu bi otvorio mnoga vrata, a pre svega put ka učlanjenju u NATO i Evropsku uniju, što predstavlja glavnu težnju države Kosovo i njegovog naroda.

-Na unutrašnjem planu još mnogo posla-

Kosovo je 13 godina od proglašenja nezavisnosti učlanjeno u mnoge međunarodne i regionalne organizacije i inicijative, poput Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i mnogih drugih.

S druge strane, Kosovo na unutrašnjem planu čeka mnogo rada na ekonomskom razvoju i poboljšanju životnog standarda građana.

Za razvoj ekonomije potrebno je privući strane investitore. Investitori traže političku stabilnost i pravnu državu i zato je potrebno unaprediti rad pravosuđa i iskoreniti veliku korupciju.

U godinama nezavisnosti nije se mnogo postiglo ni u obrazovanju, tako da je i to oblast unutar koje su potrebne korenite promene kako bi se osnažila država i zaustavio odlazak mladih van zemlje.

Da u mlade treba ulagati, dobar primer su kosovski sportisti koji su proneli ime Kosova u svetu, a nedavno su im se pridružili i umetnici, koji su sa filmom “Košnica” osvojili tri glavne nagrade na prestižnom američkom filmskom Sundance festivalu.