Koliko su vam puta u životu roditelji izgovorili onu čuvenu „ima, bre, da te se odreknem preko novina“ kada biste napravili neku, u tom trenutku, neoprostivu glupost? Najčešće se u našem narodu takve situacije završavaju samo ’usmjenom opomenom’, ali se Slobodan Veličković iz Prokuplja ne šali sa tako ozbiljnim stvarima i zaista se odrekao sina i to baš na ovaj način.

Slobodan je to učinio zato što je njegov sin iz prvog braka pristao, a potom odbio da vodi brigu o svom polubratu, Slobodanovom sinu iz drugog braka, koji je gluhonijema i nepokretna osoba čiji je život vezan za invalidska kolica.

– Javno se odričem svog sina. Ono što me najviše plaši jeste kako će moj sin iz drugog braka živjeti kada supruga i ja preminemo. Zato sam se ranije dogovorio sa sinom iz prvog braka, a razgovarao sam i sa ćerkom iz prvog braka da oni preuzmu brigu o njemu. Zauzvrat, dobijaju kuću od 400 kvadrata i dva stana. U početku je sin htio, ali sada je rekao da može samo da ga drži u kući. Pa nije on kuče. Čak i psi izlaze u šetnju – započeo je Slobodan svoju tešku ispovijest.

Povod za ovakav epilog bilo je neispunjeno obećanje starijeg sina da će ovog leta voditi brata na more, što nije učinio.

– Dok su bili na moru, objavio je sliku, a ja sam prokomentarisao da se provode ‘ko ozebo što čeka sunce’. Kada su 19. avgusta došli sa mora, svratili su i pitali me zašto tako komentarišem. Oni su svi moja djeca, ali je sin iz drugog braka invalid i zaista mi je bilo krivo što ne žele da mu posvjete pažnju i što su mu obećali, on se radovao, a onda ga slagali. Da se razumijemo, ja sam htio da platim sve troškove tog ljetovanja. Na kraju sam pozvao policiju jer me uznemiravaju, šalju svakakve poruke na mobilni telefon – priča Slobodan.

Inače, Slobodan je prvo rekao da će da se odrekne i ćerke iz prvog braka koja je udata, ali se kasnije predomislio.

– Razmislio sam dobro. Ona nas nikada nije vrijeđala, a i tuđa je to kuća, pa ne odlučuje ona. Zato sam odustao od toga da se odreknem i nje, ali sin sam odlučuje kako će i šta će – objasnio je Slobodan, naglašavajući da mu je najveća briga ko će da se stara o sinu kada njega i supruge više ne bude bilo.

Kaže da djeci želi svu sreću, ali da ne želi više da ih vidi, kao i da se sina iz prvog braka i njegove porodice od ovog momenta zauvijek odriče.