U Ivanjici otkrivena prevara sa kriptovalutama. Kao na filmu Ivanjičani su osmislili akciju, ali neočekivano otkriveni na djelu. Osim što su ilegalno upali u prostorije oni su pričinili i materijalnu štetu, prema nezvaničnim procjenama, oko 20 000 eura.
Naime, u prostorijama doma pronađeni su uređaji za rudarenje na internetu u vrijednosti preko pet hiljada evra, koji su bili složeni u ručno pravljene ormariće i podešeni na daljinske komande. Cjelokupna oprema prikačena je na mjerno mjesto izvedeno za eventualne potrebe grada, koje nije korišćeno pa samim tim ni evidentirano u Elektrodistribuciji.
Prevara je otkrivena kada su opštinski radnici pokušali da uđu u podrum doma Mihajlovića kako bi prikačili struju za osvjetljenje parkića tokom “Nušićijade”. Ključ koji je namijenjen za vrata donje prostorije nije otključavao bravu što je probudilo sumnju. Nakon obijanja brave i ulaska u podrum Dražinog doma radnici su ostali zatečeni prizorom. Čitava prostorija bila je oblikepljena trakom kako se ne bi vidjelo šta se unutra događa. Temperatura je bila preko 40 stepeni jer su sve mašine radile punom parom. Slučaj je odmah prijavljen policiji, a istraga je u toku.
Kako “InfoLIGA” nezvanično saznaje na brojilu koje su ovi Ivanjičani koristili potrošeno je preko 55 000 kilovat sati struje.
Kriptovalute postale su popularne širom svijeta, a tako je i u Srbiji. Sve veći broj ljudi odlučuje se na rudarenje neke od valuta, a o tome koliko se taj posao isplati i kako izgleda za Infobiz govorio je Marko Crnjanski sa portala Netokracija.
Šta je rudarenje kriptovaluta?
„To je zasnovano na takozvanom blok čejnu, odnosno na lancu zasnovanom u blokovima i podaci koji uđu u te blokove odatle ne mogu da izađu. I kriptovalute, većina njih zasnovane su na blok čejnu, a rudarenje je proces kojim se ti podaci prikupljaju i čuvaju na to blok čejnu. Dakle, vi zapravo vašom procesorskom snagom ili grafičkom kartom pozajmljujete tu snagu vašeg računara nekom drugom korisniku ili korisnicima koji se javljaju u tom blok čejnu. Samim tim vi razbijate te prostore u kojima se nalaze kriptovačlute i one tako mogu da se nađu na vašim računima ili digitalnim novčanicima“, kaže Crnjanski.
To je proces koji je veoma skup, ali može da se isplati ukoliko se neko ozbiljno bavi time, napominje Crnjanski.
„Korisnici tu moraju u obzir da uzmu nekoliko bitnih faktora prije nego što krenu time da se bave. Prvo, da vide koliko su novca spemni da ulože i koliko da izgube jer kada je tržište kriptovaluta u pitanju to moramo imati na umu. Kada kažem ulaganje, mislim na te majning rigove odnosno mašine, računare koji se zasnivaju na grafičkim kartama, koje rudare kriptovalute. Te grafičke karte mogu da koštaju 400, 500 evra po komadu, a potrebno vam je nekoliko minimun. Samo rudarenje zahteva da se te grafičke karte vremenom ažuriraju i kupuju nove. Takođe, treba uzeti u obzir posebne prostorije u kojima će ti rigovi odnosno mašine biti smešteni, a te mašine proizvode određenu buku, toplotu. Da biste na primer izrudarili to više itirijuma, koji možete tim grafičkim kartama, morate da imate snažne mašine, a one troše i struju i to treba uzeti u obzir kada se pravi mesečni bilans rudarenja. Ako je neko to shvatio ozbiljno i ako je neko vreme u tome uigran mislim da može da ima finu zaradu, ali ako je neko nov on dobro treba da razmisli i izračuna jer donosi rizik kao i svaki drugi posao“, rekao je Crnjanski.
Pravi trenutak za razmenu ili prodaju kriptovalute se ne zna, jer je to kao zasebna berza i cene variraju svaki dan.
„Sve zavisi od korisnika i o toga kolik je spreman da uloži u kriptovalute, a upravo od tih ulaganja i kopanja zavisi i koliko će vredeti. Pravi trenutak se traži ako vi stalno pratite berze, odnosno sajtove, menjačnice, gde je izlistana vrednost tih kriptovaluta i bitno je da pratite kako se koja valuta i ako je dostigla maksimum u nekom trenutku možete da je prodate i nesumnjivo zaradite. Problem je u tome što bilo koja valuta sutradan može porasti ta duplo, ili se smanjiti za duplo“, kaže.
Ono što je zanimljivo za tržište u Srbiji, napominje Crnjanski, jeste da kriptovalute koje su digitalni novac, naš zakon poznaje kao digitalnu imovinu za šta važe neka druga pravila i za šta se sada uvodi porez.
„Dakle, svi oni koji se bave rudarenjem moraće da plate porez na kapitalnu dobit“, kaže.
Prema njegovim riječima, trenutno najpopularnija kriptovaluta za kopanje u Srbijie je Itirijum.
