Predstavnici stotinak zemlja okupiće se sutra u Beogradu povodom obeležavanja 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) održane u glavnom gradu tadašnje SFR Jugoslavije koja je bila jedan od njegovih osnivača.

Na dvodnevnom skupu među nesvrstanima će se prvi put naći i Rusija koja je u julu ove godine stekla status posmatrača u Pokretu osnovanom u jeku hladnog rata, kao protivteža suprotstavljenim blokovima pod vođstvom tadašnjeg SSSR i SAD.

Na prvoj konferenciji PNZ u Beogradu u septembru 1961. učestvovali su predstavnici 25 zemalja, među kojima premijer Indije Džavaharlal Nehru, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, predsednik Indonezije Sukarno i predsednik SFRJ Josip Broz Tito.

Konferencije su održavane svake tri godine u zemlji koja predsedava. Jugoslavija je predsedavala Pokretom od 1961. do 1964. i drugi put pred sam raspad od 1989. do 1992, kada je suspendovana iz članstva.

U sepetembru 1989. Beograd je bio domaćin Samita PNZ a brojnim svetskim liderima domaćni su bili tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek i ministar spoljnih poslova Budimir Lončar.

Učešće na ovogodišnjem beogradskom skupu 11. i 12. oktobra koji se održava pod strogim bezbednosnim ali, zbog pandemije korona virusa, i epidemiološkim merama, po rečima šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića potvrdilo je više od 100 stranih delegacija uključujući 40-ak ministara spoljnih poslova.

Kao jedan od glavnih gostiju očekuje se šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji će, kako je najavljeno, pročitati pozdravno pismo ruskog predsednika Vladimira Putina.

“Taj korak je svedočanstvo bliskog prilaza naše zemlje i Pokreta prema mnogim globalnim problemima. I daje mogućnost za širenje partnerstva”, rekla je 7. oktobra portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Jedna od zemalja koja neće imati predstavnika u Beogradu iako je učestvovala na prvoj konferenciji PNZ je Kipar, rekli su za Radio slobodna Evropa u kiparskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Prema ranijim najavama, članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić odustali su od dolaska na Samit nesvrstanih. Kako je prenela regionalna televizija N1 odluka je doneta nakon što je na graničnom prelazu Uvac, između BiH i Srbije, 12. septembra uhapšen Edin Vranj, nekadašnji načelnik Sektora kriminalističke policije u Federalnoj upravi policije BiH i bivši šef Odeljenja za organizovani kriminal BiH.

Sa 120 zemalja članica i 17 posmatrača Pokret nesvrstanih zemalja najbrojnija je grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Među posmatračima su sve biše jugoslovenske republike osim Slovenije i Severne Makedonije (BiH, Crna Gora, Hrvatska i Srbija), ali i Argentina, Brazil, Kina, Ukrajina i Rusija.

Osim SFR Jugoslavije koja je zbog rata i raspada države, suspendovana iz članstva 1992. na spisku bivših članica nalaze se Kipar i Malta, kao i Južni Jemen i Svereni Jemen koji su se ujedinili u jednu državu, Jemen.

Najavljujući skup u Beogradu šef srpske diplomatije Nikola Selaković je rekao da se Srbija, iako je njen strateški cilj članstvo u EU ne odriče tradicionalnih prijatelja, a “to nisu samo Rusija i Kina već i članice Pokreta nesvrstanih”.

Skup povodom 60 godina osnivanja Pokreta, po rečima Selakovića, nema primarno političku dimenziju, jer neće biti donete nikakve odkuke, niti usvojene deklaracije, “već je to način da svi pokažu da se sa velikom pažnjom i ponosom sećaju Beogradske konferencije 1961” kada su lideri “s azijskog i afričkog kontinenta i Latinske Amerike jedinstveno poslali poruku svetu za koje se vrednosti zalažu, ne pristajući da budu činioci i deo tadašnje blokovske podele sveta”.

Posle trogodišnjeg predsedavanja Pokretom, SFRJ je 1992. suspendovana iz članstva zbog rata i raspada države. Beograd se vratio među nesvrstane, u svojstvu posmtrača posle demokratskih promena, 2001, pošto je država primljena u UN pod imenom SR Jugoslavija.

Kako se navodi na sajtu Ministartsva spoljnih poslova, Srbija nastoji da svoj status u PNZ iskoristi “za ostvarenje vitalnih državnih i nacionalnih interesa” što, kako se ističe, “nije u suprotnosti sa evropskom perspektivom Srbije, već predstavlja komplementarnu dimenziju njene spoljnopolitičke orijentacije”.

Vlada Srbije je 2010. pokrenula program stipendija pod nazivom “Svet u Srbiji – 100 stipendija za studente iz država članica PNZ”.

U septembru 2011. godine, Beograd je obeležio 50 godina od održavanja prvog Samita nesvrstanih velikom ministarskom konferencijom. Na skupu je učestvovalo oko 100 stranih delegacija sa oko 600 delegata kojima su domaćini bili tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. //