Ni sedmica se nije navršila od realizacije dogovora Srbije i Kosova kojom su ukinuti izlazno/ulazni papiri za građane Kosova koji prelaze granicu sa Srbijom, a pred dve strane su izneta očekivanja za dalje iskorake.

Politički analitičar iz Prištine Agon Maliqi veruje da je to signal da je dijalog Kosova i Srbije prešao na viši, ozbiljniji nivo. Slično iznosi i Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose koji podvlači da su se zemlje Kvinte – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i SAD – “udružile” oko procesa.

Maliqi i Janjić tako ukazuju na odluku predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) da svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku uključe u proces dijaloga Kosova i Srbije.

Navode i kako će njihovi savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku Jens Pletner (Jenns Plettner) i Emanunel Bone (Emmanuel Beaune) pružiti direktnu podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.

Očekuje se da Lajčak, u pratnji savetnika iz Nemačke i Francuske, boravi na Kosovu i u Srbiji 9. septembra.

Verujete li u dogovor? Pitamo u Prištini

Artan Behluli smatra da je pritisak međunarodne zajednice više usmeren ka Srbiji ali dodaje da ne očekuje ni rezultate koji bi išli samo u korist Kosova.

“Srbija u nekim svojim strateškim pravcima ne menja svoju politiku”, navodi on i dodaje da Beograd mora da razume da se Evropa menja.

Ramadan Ahmeti, sa kojim RSE takođe razgovora šesti dan nakon dogovora Beograda i Prištine o ukidanju ulazno/izlaznih dokumenata za građane Kosova koji prelaze granicu sa Srbijom, veruje da se pojačava pritisak zapadnih zemalja na Kosovo oko postizanja dogovora sa Srbijom, kojim bi bila rešena sva otvorena pitanja.

“Verujem da će biti dogovora. Verujem da je bliži nego ranije. Ipak, i dalje sam u dilemi da li će to biti zadovoljavajući dogovor za nas ili za njih (srpsku stranu)”, kaže Ahmeti.

Meštani Prištine koje smo pitali uglavnom dele utisak da je konačni sveobuhvatni dogovor Kosova i Srbije još uvek pod znakom pitanja i nisu sigurni koliko je on blizu.

Efekat ‘NATO alarma’

Agon Maliqi smatra da ozbiljnost celoj situaciji daje trenutak u kome su Nemačka i Francuska uključile svoje savetnike u proces dijaloga Kosova i Srbije – u trenutku dok traje invazija Rusije na Ukrajinu.

“To se može posmatrati i kao znak da su važne zemlje, kao što su Nemačka i Francuska, uočile priliku da se krene napred sa sveobuhvatnim sporazumom (između Kosova i Srbije), ali takođe koriste priliku da naglase važnost (tog procesa)”, kaže Maliqi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Strane diplomate smatraju da rat u Ukrajini, koji je Rusija započela krajem februara, može da utiče na bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu, gde među pojedinim zemljama postoje otvorena nerešena pitanja.

Prema oceni Maliqija, “očigledno” je da Kosovo i Srbija ulaze u završni proces pregovora ali napominje da to ne mora nužno biti tako. Smatra da je “NATO alarm” uticao na evropske zemlje da postanu osetljivije kada je u pitanju dijalog Kosova i Srbije.

NATO je početkom avgusta, kada su između Kosova i Srbije naglo narasle tenzije zbog ličnih dokumenata i preregistracije automobila, saopštio da će intervenisati ukoliko stabilnost na terenu bude ugrožena. NATO na Kosovu ima svoju mirovnu misiju – KFOR.

“Ja to vidim kao veći interes (zemalja EU), kao veću posvećenost… ali i kao oblik pritiska na lidere (Kosova i Srbije), da se ne desi ponovo eskalacija, da se iskoristi prilika za postizanje dogovora”, kaže Maliqi.

Sa druge strane, Janjić ne isključuje mogućnost da zemlje Kvinte pripremaju međunarodnu konferenciju za Kosovo i Srbiju.

“Da ta konferencija pomogne stranama da donesu hrabre odluke. U međuvremenu je potrebno ovo što su rekli Kurtuju i Vučiću, što su rekli Šolc i Makron – da oni sami počnu da donose hrabre odluke”, kaže Janjić.

Makron i Šolc su 4. septembra pozvali Kurtija i Vučića da pokaže maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje teških odluka, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem Evropske unije. Nije precizirano o kojim “teškim odlukama” se radi.

EU i dalje pokušava da pomogne

Portparol EU Peter Stano najavio je da će se Lajčak i novoimenovani savetnici Nemačke i Francuske, sastati 9. septembra u Prištini sa Aljbinom Kurtijem i sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu.

“Zaista želimo da učinimo onoliko koliko možemo da pomognemo obema stranama da pronađu neophodne kompromise i pomirenje, kako bi dijalog krenuo napred, da se zatvore sva otvorena pitanja i da se na kraju postigne sveobuhvatni sporazum za normalizaciju odnosa, prihvatljiv za obe strane i pravno obavezujući”, navodi Stano za RSE.

Na pitanje da li dijalog ulazi u novu fazu, Stano kaže:

“Vremenski okviri i rezultati u dijalogu Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, uvek zavise od volje i spremnosti dve strane da pronađu neophodan kompromis. EU, kao posrednik u dijalogu, pokušava da pomogne stranama u pronalaženju tog kompromisa. Sve što se sada dešava je deo tih aktivnosti.”

Obe strane i dalje kažu da su posvećene dijalogu

Vlada Kosova pozdravlja “dodatnu posvećenost dve važne zemlje Evropske unije – Nemačke i Francuske – oko postizanja pravno obavezujućeg sporazuma za punu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, uz međusobno priznanje.

“Premijer (Kurti) takođe smatra da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije od posebnog značaja za region Zapadnog Balkana. Vlada je posvećena principijelnom dijalogu”, navode za RSE iz kabineta kosovskog premijera.

Vlasti u Srbiji se nisu javno izjasnile niti komentarisale dodatno angažovanje Nemačke i Francuske oko dijaloga. Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić je 5. septembra, tokom posete opština na severu Kosova, rekla kako je Beograd “uvek spreman za dijalog i razgovore”.

“To je ono što je nama potrebno, ne zbog evropskih integracija, već je potrebno zbog nas samih, zbog onoga što mi svim srcem želimo, a to je dugoročni mir i stabilnost”, rekla je Brnabić.

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, do sada je postignuto na desetine sporazuma ali većina nije realizovana na terenu.

Strane se često optužuju za “blokadu u dijalogu”.

Poslednje tenzije su narasle 31. jula, uoči početka sprovođenja dve odluke Vlade Kosova – o uvođenju recipročnih mera Srbiji oko ličnih dokumenata i početku procesa preregistracije vozila sa srpskih na RKS (Republika Kosovo) tablice.

Kako bi se izbegla eskalacija situacije nakon što su Srbi na severu podigli barikade, Kosovo je sprovođenje ovih odluka odložilo na 30 dana, a u međuvremenu je postignut dogovor oko ličnih karata, odnosno ukinuto je izdavanje ulazno – izlaznih dokumenata za sve građane.

Međutim, Kosovo nije odustalo od druge odluke, koja se odnosi na proces preregistracije automobila sa srpskim oznakama na RKS (Republika Kosovo) tablice, koji je započeo 1. septembra i trajaće dva meseca.

Beograd očekuje pregovore i oko tog pitanja, odnosno predlaže da se ponovo uvedu statusno neutralne KS tablice, što Priština odbija.

Sa druge strane, Beograd insistira i na realizaciji dogovora o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom a premijerka Srbije Ana Bernabić je 5. septembra rekla kako je “došao trenutak” za tako nešto.

Kosovske vlasti odbijaju da formiraju ovu Zajednicu uz obrazloženje da Ustav Kosova ne dozvoljava “jednoetnička udruživanja”.

Ipak, međunarodna zajednica konstantno poziva dve strane da poštuju dogovoreno i da realizuju sporazume, uključujući onaj o Zajednici opština sa srpskom većinom.

Kosovo, pak, insistira na postizanju sveobuhvatnog sporazuma koji će uključiti međusobno priznanje, što Srbija kategorički odbija.

Sada ostaje da se vidi koje “teške odluke” strane treba da donesu kako bi postigle normalizaciju odnosa.

Izvor: Info.ks