U gimnaziji u Tutinu je 16-godišnjeg učenika nožem u stomak, ubo vršnjak, takođe đak te škole, a svemu je prethodila svađa. Povređeni učenik je smešten u bolnicu.

Šef odseka za ljudska i manjinska prava Ministarstva prosvete Snežana Vuković je za RTS rekla da to ministarstvo ima nadležnost da prenese informaciju da je povređeni dečak dobro i stabilno i da je to najvažnije.

“Drugi dečak koji je bio nasilan prema njemu, taj dečak je priveden i na svu sreću, MUP je reagovao brzo, odmah nakon toga. Videćemo da li će škola biti u situaciji da propiše vaspitni rad odmah ili nakon izlaska iz pritvora. Ne znam kako će se odvijati situacija, to je sada na Tužilaštvu i MUP-u”, navela je Vukovićeva, ističući da će taj slučaj dobiti svoj epilog.

Šta je pojačan vaspitni rad
Što se tiče uvođenja vaspitnog rada s učenicima koji su učinili neko nasilje, ukazuje da mnogi od njih odreaguju, posebno ako se u taj rad uključi porodica.

Objašnjava da pojačan vaspitni rad podrazumeva da se uključi čitava škola, svi koji rade s tim učenikom i koji su u kontaktu s njim, ali je uvek važno da postoji vršnjačka podrška, ne za nasilno, nego nenasilno ponašanje.

Takođe, važne su i radionice u kojima će taj učenik učestvovati i u kojima će se promovisati neki drugi obrasci ponašanja.

“Neka deca reaguju neadekvatno, ne zato što to žele, nego oni uopšte ne znaju druge obrasce ponašanja. To su obrasci ponašanja koje oni vide u porodici, u medijima i oni smatraju da tako treba da se odreaguje u situaciji kada imaju doživljaj da ih je neko povredio na bilo koji način ili da su za nešto uskraćeni”, navela je Vukovićeva.

Zato, naglasila je, mora da se radi prevencija.

Smatra da su kovid i izolacija uticali na povećanje vršnjačkog nasilja. Način na koji su porodice tada rešavale probleme, strah od egzistencijalnih i svih drugih gubitaka, članova porodice, strah za zdravlje, od smrti koja je delovala tako blisko svima, mnogo toga su promenile tada.

“Ta izolacija kod adolescenata je bila izuzetan faktor i zbog toga smo u Ministarstvu uradili niz obuka sa stručnim saradnicima kako bi radili u školi s decom. Nadam se i da svi rade na tome”, rekla je šef odseka za ljudska i manjinska prava.

Da li je svađa nasilje
Vukovićeva misli da drugarstvo nije nestalo i da ima mnogo dobrih primera u kojima škole pokazuju kako rade na edukaciji i kako se gradi tolerantno društvo.

“Mislim da postoji drugarstvo. Svađa jeste nasilje i zato mi nivelišemo nasilje da ne bismo propustili nešto. U školi se niveliše nasilje kao prvi, drugi, treći nivo. Neka akcidentna svađa koja podrazumeva da drug sa drugom s kojim inače dobro komunicira koristio nasilje ili da su međusobno bili nasilni mora negde da se zabeleži”, ukazala je Vukovićeva.

Tada, objašnjava postupa razredni starešina i to važno da ne bi došlo do drugog i trećeg nivoa nasilja. Svađa je, precizirala je prvi nivo nasilja.

Kako da roditelji prepoznaju da dete trpi nasilje
Kad se dete rodi, ono što roditelji prvo treba da rade je, savetuje Vukovićeva, da grade odnos poverenja.

“Razgovarati, ali razgovor ne podrazumeva odnos ‘ja znam šta je za tebe dobro’. Razgovor podrazumeva da od početka s detetom razgovaramo otvoreno. Nekada je najlakše reći samo – ne želim da se tako ponašaš. Dete onda uopše ne zna zašto ne treba tako da se ponaša, a onda vidi da je to takvo neadekvatno ponašanje negde promovisano. I naravno da mu to predstavlja obrazac ponašanja”, ističe ona.

Vukovićeva poručuje da svi moraju da rade zajedno i škola, porodica, društvo i mediji da promovišu nultu toleranciju da se svako nasilje sankcioniše od bilo koga, od strane nastavnika, učenika, roditelja.

Izvor: Sandzakpress.net