U Visokom živi jedna nana koja ima izuzetno bogato životno iskustvo.
Ova topla priča govori o njenom životu u Austriji, gde je provela četiri godine, boraveći u kući popa, hrišćanina. Iako su različitih vera, niko joj nije branio da sprovodi svoje muslimanske običaje.
Nana, koja potiče iz Rogatice, preselila se u Visoko, u naselje Dobrinje, gde se ponovo osećala kao kod kuće. Tokom svog boravka u popovoj kući, nikada nije doživela diskriminaciju.
Čak joj je pop rekao: “Majko, ti svoje običaje provodi, a ja ću svoje.”
Njegovo poštovanje prema njenoj veri ostavilo je snažan utisak na nju.
Zajedno su provodili vreme, razgovarali i uživali u međusobnom druženju.
Nana se seća kako je pop, nakon liturgije, dolazio kod njenog muža i tražio kafu dok je ona klanjala.
Ova priča oslikava duboko poštovanje prema različitim verama i običajima, pokazujući da ljubav i razumevanje mogu prevazići sve razlike.
Na kraju, nana se osećala ispunjeno, iako joj je nedostajala rodna gruda, prijatelji i Bosna i Hercegovina.
Ova priča nas podseća na važnost ljubavi prema svom, ali i poštovanja prema tuđem, što je ključ za skladan suživot.
