Nahid i Zubejda, bračni par iz Hane Bile, kopajući ugalj zarađuju za život jer im penzija nije dovoljna kako bi podmirili sve troškove.

Na rudničkom odlagalištu kopaju i traže ostatke uglja.

Nahid priča kako ima penziju 380 maraka i koju je zaradio radeći u firmi. Pije Nahid tablete za visok pritisak i za smirenje, a ni to penzija ne može pokriti, te su se odlučili da traže ugalj.

Njegova supruga Zubejda kaže da sama nabere 14 vreća uglja.

– Do sada smo “nabrali” 15 tona. Mi letimo i čim vidimo kamion i grabim. Neću krasti, pošteno radim. Znale su mi biti rane po nogama. Mogli smo film snimiti. Mi smo berači uglja. Jedna vreća je 10 maraka, jeftino je to, ali nije me stid – kaže Zubejda.

Imaju šestero djece, neki se još školuju, a i to košta.

– Tri mjeseca berem ugalj, a valja platiti kartu, pribor. Na izmaku sam, nije ovo posao za ženu, nisam ja za ovo. Sabah klanjam i onda kopam i saberem 14 vreća. Neće žene ovo raditi, ovo je iz poniženja, ali mene nije stid – kaže Zubejda dok pokazuje kako kopa i traži ugalj koji “valja”.

Kaže da zna sanjati kamione sa ugljem.

– Ne idem ja na more, ne idem nikud. Išla sam na otvorenja džamija, ali neću ni to. Kažem mužu: “Leti”, pa njemu bude krivo što mu to kažem – kaže Zubejda kroz smijeh.

Na odlagalište ponesu ručak i kahvu, kući ode da prespava iščekujući kad će kamion doći.

Puno bi, kaže, više postigla da joj je i muž čestitiji, ali da joj on ne da da puno radi.

Želja joj je da ima dobre rukavice koje joj se neće lahko poderati.

– Sabiramo i ciglu. Kažem mužu da nam odzida šadrvan da uživam dok sam živa – kaže Zubejda.

Bave se i poljoprivredom, imaju i koze, a kaže da od umora zaspe sjedeći.