Izvještaji o sistematskom silovanju i seksualnom zlostavljanju i mučenju žena zatvorenih u kineskim logorima za Ujgure i druge muslimane, šokirali su mnoge kojima je teško da pojme da u 21. vijeku postoje radni logori u kojima se “prevaspitavaju” manjine. Još strašnije je što uprskos svemu Kina ne trpi nikakve posljedice.
Muškarci su uvijek nosili maske, čak i prije pandemije. Nosili su i odijela, ne policijske uniforme, ispričala je Tursunaj Zijavudun. Dolazili bi u ćelije i odvodili žene u “crnu sobu” gde nema nadzornih kamera. Više puta su došli po nju. “To je možda najtrajniji ožiljak”, rekla je ona BBC-u. “Ne želim ovo da pričam.”
Tursunaj Zijavudun je provela devet mjeseci u tajnom i ogromnom sistemu logora u regionu Ksindžiang. Procjenjuje se da je više od milion ljudi zatvoreno u ovoj mreži logora za “reedukaciju” Ujgura i drugih manjina.
Borci za ljudska prava kažu da su kineske vlasti postepeno ukinule sve vjerske i druge slobode Ujgurima, što je kulminiralo opresivnim sistemom masivnog nadzora, zatvaranja, indokrinacije pa čak i prisilne sterilizacije.
Predsjednik Si Đinping je uveo tu politiku poslije terorističkog napada ujgurskih separatista 2014. kada je lokalnim zvaničnicima Skindžianga naredio da odgovore “apsolutno bez milosti”. Dok Zapad priča o genocidu, Peking odbacuje sve optužbe kao “laži”.
Grupna silovanja
Svjedočenja iz prve ruke su rijetka ali kada se pojave govore o organizovanom sistemu masovnih silovanja, seksualnog zlostavljanja i mučenja.
Tursunaj Ziavudun se po oslobađanju iz logora preselila u SAD. Kaže da su svake noći žene odvođene iz ćelija i silovane. Nju su mučili i grupno silovali u tri navrata, njih dvojica ili trojica.
BBC je intervjuisao i Kazahstanku iz Ksindžijanga koja je provela 18 mjeseci u logoru. Ispričala je da je morala da skine i veže ujgurske žene i ostavi ih same sa Kinezima. Poslije toga bi morala da očisti prostoriju.
“Posao mi je bio da ih skinem gole do struka i vežem lisicama da ne mogu da se pomjere”, ispričala je Gulzira Auelkan i podigla ruke iza glave kako bi demonstrirala. “Onda bi ih ostavila u sobi i muškarac bi ulazio, Kinez u civilu ili policajac. Čekala bih da završi a onda bih vodila žene da se istuširaju”, rekla je ona.
Kinezi su joj plaćali da im bira najljepše mlade zatvorenice, ali i da su je primoravali da učestvuje u zlostavljanju. “Tjerali su me da uđem u tu sobu. Natjerali bi me da skidam žene i da ih vezujem i onda da odem”, rekla je ona.
Kamp za reedukaciju
Ujguri su mahom muslimanska, turska manjina kojih na sjeverozapadu Kine živi oko 11 miliona. Region Ksindžiang, Kuns na ujgurskom, se graniči sa Kazahstanom i u njemu žive Kahazstanci. Ziavudun (42) je Ujgurka. Njen suprug Kazahstanac.
Par se vratio u Ksindžiang krajem 2016. poslije petogodišnjeg boravka u Kazahstanu. Odmah su ispitani a ubrzo potom Ziavudun je zatvorena. Prvi boravak u logoru joj je bio relativno lak, sa pristojnim obrocima i pristupom telefonu.
Onda je puštena kući, a njenom suprugu je dozvoljeno da se vrati u Kazahstan da radi ali ne i njoj. Dvije godine kasnije, rečeno joj je da se javi lokalnoj policijskoj stanici jer joj je potrebno “još obrazovanja”.
Ponovo je poslata u radni logor. Ovoga puta situacija je bila drugačija. Uzeli su joj sav nakit, minđuše su joj bukvalno iščupali sa ušiju i nagurali u sobu punu žena. Jednoj ženi u godinama, čuvari su strgli maramu sa glave i skinuli je u donji veš. “Toliko ju je bilo sramota da je pokušavala da se rukama pokrije. Strašno sam plakala zbog toga kako su je tretirali”, rekla je Ziavudun.
Zatvorenicama su oduzete cipele i ošišane su. Prvih mjesec-dva su gledale propagandne filmove. A onda su počela ispitivanja.
“Imali su električni štap, ne znam šta je to i gurnuli su mi ga u genitalije, mučili me”
Ziaudun su ispitivali o mužu a onda su je tukli i šutirali. “Policijske čizme su veoma čvrte i teške pa sam u početku mislila da me tuče nečim. Onda sam shvatila da me gazi po stomaku”, ispričala je ona.
U svakoj ćeliji je bilo po 14 žena, na prozorima su rešetke, bure vode i čučavac. Kada je prvi put vidjela kako ženu izvode iz ćelije nije znala šta se dešava, mislila je da je prebacuju negdje drugdje.
A onda su došli po nju i još jednu mladu ženu. “Čim je ušla unutra počela je da vrišti. Mislila sam da je muče. Nisam ni pomislila na silovanje”, ispričala je Ziavudun.
Nju su odveli u “mračnu sobu”. “Imali su električni štap, ne znam šta je to i gurnuli su mi ga u genitalije, mučili me”, ispričala je Ziavudun.
Kada se ta noć konačno završila, Ziavudun se vratila u ćeliju. Devojka koja je otišla sa njom na ispitivanje je takođe vraćena, zauvijek promijenjena. “Samo je sjedila kao u transu. Ljudi su tamo gubili razum”, ispričala je Ziavudun.
Pored ćelija su postojale učionice gde su Ujgure i druge manjine učili kineskim vrijednostima, jeziku i kulturi.
“Vrisci su odzvanjali zgradom”
Kelbinur Sedik, Uzbekistanka iz Ksindžianga bila je jedna od učiteljica kineskog jezika. Posvjedočila je da je čula da zatvorenice zlostavljaju elektrošokovima i siluju.
Postojale su četiri vrste elektrošoka, ispričala je Sedik – stolica, rukavica, kaciga i analno silovanje štapom. “Vrisci su odzvanjali zgradom”, ispričala je ona.
Druga učiteljica iz kampa Sajragul Saujtabi ispričala je o 20-godišnjoj djevojci koju su grupno silovali pred 100 drugih zatvorenica i svako ko bi se pobunio, stisnuo pesnice, zatvorio oči ili sklonio pogled je bio odveden na mučenje.
U kampu u Kunesu, dani su za Ziavudun sporo tekli. Žene su svakih 15 dana povrgavali medicinskim testovima i vakcinisali ih poslije čega bi im bilo muka. Žene su nasilno sterilisane a onda su morale da slušaju kineske patriotske pjesme i gledaju emisije o Si Đinpingu. Oni koji nisu do najsitnijih detalja zapamtili tekstove i knjige o Siju ostajali su gladni.
Ziavudun kaže da se Kinezi nisu suzdržavali. “Nisu samo silovali već su ujedali. Na kraju nisam znala da li su ljudi ili životinje. Nijedan dio tijela nije bio pošteđen, ujedali su svuda. Tri puta sam to doživjela. Svaki put sa dvojicom ili trojicom muškaraca”, rekla je ona i dodala da je zatvorenicama prijećeno da o tome pričaju. A mnoge od sramote nisu ni mogle.
Kina se zalaže za zaštitu ženskih prava
Kineska vlada vrlo šturo komentariše sve izvještaje o kampovima u Ksindžijangu koje ne naziva radnim logorima već “obrazovnim centrima”.
“Kineska vlada štiti prava i interese svih etničkim manjina i izuzetno se zalaže za zaštitu prava žena”, rekla je BBC-u portparolka vlade ne trepnuvši.
Ziavund je puštena krajem 2018. Čim je dobila pasoš nazad pobjeglaje u Kazahstan a onda, uz pomoć Projekta za ljudska prava Ujgura, u SAD gdje bi željela da ostane.
Trenutno živi u mirnom predgrađu nedaleko od Vašingtona a gazdarica joj je takoće Ujgurka. Njih dvije kuhaju zajedno i šetaju. Svjetla u kući su prigušena jer su u kampu uvijek bila jaka. Nedjelju dana po dolasku u SAD uklonjena joj je materica – uništena je kada su je čuvari izgazili. Sada se nada da će joj se muž uskoro pridružiti.
Demografski genocid
Dok je čekala da joj vrate pasoš. Ziavudun je bila u Ksindžiangu. Vidjela je posljedice kampova po svoj narod. Stopa nataliteta u Ksindžiangu je dramatično pala posljednjih godina u, kažu stručnjaci, “demografskom genocidu” koji su Kinezi sproveli. Mnogi su se okrenuli alkoholu.
Ziavudun je čak srela i djevojku sa kojom je prvi put odvedena na mučenje. Bila je potpuno urađena, rekla je ona. “Kao neko ko diše ali je u sebi potpuno mrtav, uništen silovanjima”, rekla je Ziavudun.
“Kažu da su oslobodili ljude ali po mom mišljenju, svi koji izađu iz kampova su uništeni”, a to i jeste plan. Nadzor, zatvaranje, indokrinacija, dehumanizacija, sterilizacija, mučenje, silovanje…
“Cilj je da se svi unište”, rekla je ona. “I svi to znaju.”
