Kako je ljeto odlučilo da nas neprijatno iznenadi i do znanja nam stavi kako zima može biti neugodna iako je još nema na vidiku. Cijene energenata divljaju još od kraja posljednje grijne sezone, a njihov rast tek predstoji pred početak nove.

Iako najodgovorni iz vlasti uvjeravaju da smo spremni i da neće biti resktrikcija struje, mjere štednje uveliko se sprovode i navode ljude da razmišljaju o povratku na neke “zaboravljene” tehnike.

Mnogi i u stambenim zgradama razmišljaju o grijanju na drva ili kaljevu peć, pa dimničari jedva uspijevaju da završe posao.

Ideja o povratku grijanja na drva stvorila je pune ruke posla dimnjičarima, jer na nekim zgradama odžaci nisu očišćeni decenijama.

Takođe je povećano interesovanje i za kupovinu šporeta i peći na drva, piše RTS.

Predrag Tišma došao je da očisti dimnjak u kući u kojoj su se do sada grejali samo peletom.

– U odnosu na prošlu godinu 40 do 50 odsto je više posla, jer su se ljudi uplašili ove nestašice gasa i struje, pa svako ko ima dimnjak hoće da ga osposobi da može da loži – kaže Predrag Tišma, dimničar.

Dimnjake na kućama čiste uobičajeno svake godine u ovo vreme, ali od početka septembra sve više ih zovu upravnici i stanari zgrada.

– Svi razmišljaju o alternativnim načinima grejanja, da li da koriste ‘smederevce’, kotlove ili kaljeve peći i onda zovu dimničare da bi se očistili dimnjaci koji su zapušteni godinama – navodi menadžer jedne firme koja čisti dimnjake.

– Onaj ko svake godine loži on svake godine i zove, znači ne može da se koristi dve, tri godine, a ovi što sad prelaze sa gasa, sa struje na čvrsto gorivo, tu su već problemi – dodaje on.

U novim zgradama su umesto dimnjaka ventilacione cevi i grejanje na drva tehnički nije moguće. Starije zgrade imaju dimnjake, pa svaki stanar umesto centralnog grejanja može da koristi etažne peći ili “smederevac”, ali je potrebno da očisti deo dimnjaka koji vodi do njegovog stana. Takvo čišćenje košta 12.000 dinara, kažu upravnici zgrada. Neki su u međuvremenu dimnjake u stambenim zgradama počeli da koriste i u druge svrhe, pa su se kroz njih provlačile razne instalacije i kablovi.

– Njihova namena je uvek i bila da budu korišćeni za ložišne uređaje, a problem je što ranijih godina to nije bila praksa i sada kada treba da se vrate osnovnoj nameni mi imamo problem šta raditi u toj situaciji – ističe on.

Za šporet treba izdvojiti minimum 300 evra, za peć i više plus troškovi za drva i naći mesto gde će biti složena. Preduslov je da dimnjak bude očišćen. U centru Beograda mnogi nisu čišćeni decenijama, neki su i srušeni.

– E onda tu nastaje problem, jer ti dimnjaci nisu 15, 20 godina čišćeni, urušeni su, pa onda ne može samo obično čišćenje nego i probijanje dimnjaka, štemovanje – objašnjava jedan dimničar.

Zbog obima posla, dimničari ne mogu da postignu da završe posao. U toku dana ne uspevaju da stignu svuda gde su planirali, a imaju i 15, 20 intervencija po ekipi. Povećano je interesovanje i za kupovinu šporeta i peći, rekli su u radnjama.

Inače, metar drva je od 8.000 do 12.000, a računi za struju su veći za oko 200 dinara.

Izvor: RTS