Dronovi do sad nisu bili popularna metoda za raznošenje zbog male nosivosti, no, proizvodnja sve većih bi to mogla da promijeni
Meksički narko karteli počeli su da se služe novim načinom krijumčarenja droge, a to su dronovi.
Policija je uhapsila dvadesetpetogodišnjeg američkog državljanina Jorga Edvina Riveru 1,83 kilometra od granice nakon što je primijetila njegov dron u letu tokom vikenda. Policajci su zaplijenili dron, ali i šest kilograma droge ulične vrijednosti od 46.000 dolara.
Rivera je koristio profesionalni dron za prevoz droge između Meksika i San Diega, a to je DJI Matrice 600. Prema specifikacijama kompanije DJI, ovaj dron može ponijeti teret težak do 15,1 kg.
Vlasti tvrde da dronovi do sad nisu bili popularna metoda krijumčarenja droge, uglavnom zbog male nosivosti, no, razvoj tehnologije i proizvodnja sve većih dronova bi to mogla da promijeni.
DJI Matrice 600 košta 5.000 dolara, a koriste ih i profesionalni snimatelji koji na njih montiraju veće kamere.
Nedavno je manji dron korišten za krijumčarenje marihuane, mobilnih telefona i žileta u zatvorsko dvorište u Mičigenu. To je treći takav droni koji je policija otkrila u posljednjih godinu dana. Dva su se vratila vlasnicima te nisu mogla biti praćena.
Za razliku od Južne Amerike, upotreba drona na Islandu ima drugu namjenu. Naime, dostava hrane dronom inovacija je koja stiže iz Rejkjavika, glavnog grada Islanda.
Ukoliko u Rejkjaviku naručite hranu preko interneta, dostaviće vam je ni više ni manje nego – dron. Island je jedna od nekoliko svjetskih zemalja koja je uvela ovu promjenu.
Kompanija koja proizvodi dronove, Flytrex, udružila se sa kompanijom AHA, jednom od islandskih najvećih kompanija za Internet prodaju i napravila servis koji znatno smanjuje vrijeme za koje hrana stiže do poručioca.
Video koji je postavljen ove nedelje pokazuje dron koji prelijeće rijeku do mušterije. Ovaj put, koji inače vozači pređu za oko 25 minuta, dron zbog svoje neometane putanje pređe za manje od četiri.
“Ako pogledate naš grad, pun je zaliva i teških zakrčenih puteva, pa tako da bi se hrana dostavila od tačke A do tačke B, iako je razdaljina vazdušnom linijom samo dva kilometra, mora se voziti skoro sedam”, rekao je direktor kompanije AHA, Maron Kristoferson.
Možda na prvi pogled ovo izgleda kao da će ljudi ostati bez posla, ali Kristoferson naglašava da će dronovi raditi uporedo sa dostavom hrane kolima, a samim tim povećati mogućnosti dostave.
Sistem funkcioniše tako što se na dron zakači velika kutija sa porudžbinom. Dronovi putuju brzinom od oko 65 kilometara na sat, a mogu ponijeti do šest kilograma.
Iako mnoge kompanije, uključujući Amazon, žele da pokrenu slične servise, donosioci pravila moraju da se ubijede da je bezbjedno pustiti bespilotne letjelice izvan videokruga.
