Rođaci malog Nikole Markovića (12) nikako ne mogu da shvate da je zbog jedne slabe ocjene u školi sebi oduzeo život. Nikolin otac: Učio je da popravi tu ocjenu, ništa nije ukazivalo na tragediju

Mališan iz Negosavlja kod Medveđe Nikola Marković (12) ubio se u ponedjeljak iz očevog pištolja, razočaran jer je imao jednu zaključenu jedinicu na polugodištu!

Nikolin otac Siniša, međutim, kaže da je njegov sin bio voljan da popravi tu ocjenu, da zbog toga nije kinjio sina i da ništa nije ukazivalo da će dječak dići ruku na sebe iz tako banalnog razloga.

Svi pitaju: “Zašto?”

Mnogobrojni rođaci i prijatelji porodice Marković juče su ispratili na posljednji počinak nesrećno stradalog mališana. Riječ koja se najčešće čula u povorci je “zašto”, ali niko nije imao odgovor na to pitanje, čak ni Nikolini roditelji.

Siniša Marković nam je kroz suze ispričao da on i supruga Sandra, koja je u sedmom mjesecu trudnoće, nisu primjetili nikakvu promjenu u ponašanju kod njihovog sina.

– Ništa nije nagoveštavalo tragediju… Tačno je da smo razgovarali o njegovom učenju, ali riječ je samo o jednoj jedinoj slaboj ocjeni. Nikola je tokom raspusta učio kako bi, čim krene nastava u drugom polugođu, mogao da popravi tu ocjenu. Sve je to ukazivalo da smo razgovorom riješili sve i da Nikola ide dalje… – priča Siniša.

Nažalost, Nikola nije tako razmišljao. U njegovoj glavi su se miješali osjećaji razočaranja zbog neuspjeha i kritike roditelja, pa se odlučio na fatalan korak. Pripremio je oproštajno pismo, u kom je, između ostalog, stajalo:

“Ne mogu više da podnesem kritike zbog te loše ocjene. Sada više nećete imati koga da kritikujete… Nadam se da će vas sljedeće dijete usrećiti i da će biti bolji nego ja. Nemam ništa više da vam ostavim, osim ušteđevine od 15 evra…”

Potresno pismo je čuvao do prve prilike kad bude ostao sam u kući, a to se dogodilo u ponedeljak, oko 18 sati. Mališan je pucao sebi u usta, a smrt je bila trenutna. Njegovo telo, u lokvi krvi, pronašle su majka Sandra i mlađa sestra. Kad je videla mrtvog sina, Sandra se onesvestila od šoka, a kad je ubrzo došla sebi, pozvala je muža.

– Bio sam tog dana u planini, zbog seče drva za ogrev. Živimo od toga… U sumrak me pozvala supruga, signal je bio loš, pa nisam razumeo svaku reč, ali sam shvatio da se nešto loše dogodilo i požurio sam kući… Tad sam video šta se desilo… – kazao je bolom skrhani otac.

Sandra je juče jedva stajala od bola pored belog kovčega u kom je bio njen sin. Kada je kovčeg iznet iz kuće, dvorištem se prolomio Sandrin vrisak, dok je njena majka u očaju pokušavala da zadrži ljude koji su odnosili telo njenog unuka na groblje.

Izbegli, pa se skućili

Porodica Marković, inače, nije imućna, ali je veoma poštovana u Medveđi i okolini. Siniša je posle rata na Kosovu 1999. godine došao u okolinu Medveđe, u selo Crni Vrh. Tamo je upoznao Sandru, koja je u taj deo Srbije došla nakon što je proterana tokom zločinačke akcije “Oluja” iz Hrvatske 1995.

Posle kraćeg zabavljanja, Siniša i Sandra su se venčali i započeli zajednički život. Bili su u početku podstanari, ali Sinišine vredne ruke uspele su da zarade dovoljno da kupe kuću u naselju Negosavlje. Tu su dobili Nikolu, a zatim i ćerku. Sastavljali su kraj s krajem, ali su ipak bili srećni zbog dece, kojoj su bili posvećeni.

Kad se desila tragedija, policija je morala da obezbeđuje kuću Markovića zbog rizika da Siniša iz očaja digne ruku na sebe. Sandra je takođe u teškom stanju i pod stalnim je nadzorom lekara, kako od stresa ne bi imala spontani pobačaj.

Pištolj zaključan, municija odvojena

Nikolin otac Siniša ispričao je da u legalnom posedu ima lovačku pušku karabin i pištolj.

– Strogo sam se pridržavao pravila o čuvanju oružja. Sve je bilo pod ključem. Posebno je pištolj bio obezbeđen, tako da je fioka u kojoj je ostavljen bila ojačana sa tri šrafa, koja sam ja jedva zavrnuo. Nije mi jasno kako je Nikola uspeo da ih odvrne. Pištolj je bio bez municije, koja stoji odvojeno iz predostrožnosti. Nažalost, on je sve to pronašao i napunio pištolj. Nisam mogao ni da posumnjam da će se latiti oružja, jer ga to nikada nije privlačilo. Nije bio radoznao da traži da razgleda oružje, a i kad sam ga pozivao da ide sa mnom u lov, on bi pustio kerove i vratio se kući. Jednostavno ga to nije interesovalo… Nikom nije jasno zašto se ubio – priča Siniša.

Izvor: Informer.rs