Resorno ministarstvo raspisalo je konkurs za opštine za dodelu subvencija za zamenu stolarije i individualnih ložišta, a rok za prijavu za dodelu sredstava je 21. maj. Ministarstvo dodeljuje 54 miliona dinara, a maksimalni iznos sredstava po lokalnoj samoupravi je 10 miliona. Prvo su, dakle, na potezu opštine, a potom i građani.
Građani bi finansirali 50 odsto ukupne investicije, a drugu polovinu bi obezbedili opština i država. Prijavljivanje za građane bi trebalo da počne u junu, a prvi ugovori bi trebalo da budu realizovani na jesen.
U javnom pozivu je navedeno 6 kriterijuma za izbor lokalnih samouprava i oni su: spremnost za realizaciju; raznovrsnost ponuđenih mera za energetsku sanaciju; procenat budžeta opredeljen za realizaciju mera; procenat učešća lokalne samouprave u finansiranju projekta; iskustvo u realizaciji istih ili sličnih javnih poziva i razvijenost lokalne samouprave. I to će biti ključni parametri od kojih će zavisiti “sposobnost” opštine da za svoje građane privuče što više novca kako bi im pomogle da zamene staru stolariju i ložišta.
Dva modela prijave za građane
Polovinu novca koju obezbeđujete sami, mogli bi, prema najavama, i da dobijete na kredit. Država bi dakle bespovratno dala polovinu sredstava za stolariju ili peć, a drugu polovinu bilo bi moguće obezbediti kroz zajam. To bi na primeru za stolariju na stanu od 60 kvadrata izgledalo ovako: ukupna investicija bi iznosila oko 1.500 evrva, od čega bi vlasnik stana obezbedio 750, a ostatak država.
– U pripremi su dva modela po kojima će građani moći da se prijave. Krenućemo prvo sa pripremnim projektima u pojedinim opštinama u Srbiji i finansiranje će biti tako što će 50 odsto da finansira Uprava za energetsku efikasnost i lokalna samouprava, a 50 odsto građani. Kako ni ovih 50 odsto za građane nije malo, tako će se kroz drugi model omogućiti da za tih 50 odsto građani mogu da uzmu kredit i da tako pokriju taj deo – rekao je državni sekretar u Ministarstvu energetike Zoran Lakićević.
Lakićević je dodao i da su očekivanja da se ove godine krene sa prvim modelom koji podrazumeva da se direktno sredstva daju 50 odsto od strane države, a 50 odsto od strane građana.
– Što se tiče ovog drugog modela, on nije još formiran, ali biće do kraja godine – istakao je Lakićević za TV Prva.
Ko ima pravo na subvencije?
Prvi, ali i jedni kriterijum je energetski pasoš. Iako na “prvu” ovaj termin zvuči konfuzno, reč je zapravo o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi u prevodu značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu.
Fokus pri dodeli subvencija mogao bi da bude na objektima koji se kotiraju na nižim stepenicima energetske efikasnosti. Konkretno to bi bilo ispod takozvanog C razreda koji je na trećem mestu od ukupno 8. Praktično na listi prioriteta bili bi sledeći razredi D, F I G, dok se A i B, pa i C ne bi uzimali za prioritete.
Energetski pasoš izrađuje ovlašćena organizacija na osnovu energetskog pregleda objekta i izrađenog Elaborata energetske efikasnosti. Po svemu sudeći to će raditi državne komisije, ali i komisije lokalnih samouprava kako je predviđeno novim zakonom o energetskoj efikasnosti.
Firme koje se bave proizvodnjom i montažom PVC i ALU stolarije ističu da se ne može napraviti generalna računica, jer cena zavisi od mnogo detalja. Tako stan od 60 kvadrata može imati tri ili pet prozora, balkonska vrata različitih veličina, a na cenu dosta utiče i izbor materijala, profila, okova.
Ako uzmemo za primer dvosoban stan od 60 kvadrata koji ima po jedan jednokrilni prozor u kupatilu i kuhinji, i po jedan dvokrilni prozor u sobama, uz jedna dupla i jedna manja balkonska vrata za izlazak na terasu – računica kaže da je za novu stolariju, u najjeftinijoj varijanti, potrebno nešto manje od 1.000 evra. Za demontažu treba dodati još pedesetak evra.
Ložišta
Pored zamene stolarije i izrade fasade u domaćinstvima, koju će država i lokalne samouprave sufinansirati, u okviru planova unapređenja energetske efikasnosti biće subvencionisana i zamena peći, odnosno individualnih ložišta u domaćinstvima. Biće moguće zameniti ili čitav sistem grejanja ili samo jedan njegov deo.
Dakle, biće moguća zamena kotla, ugradnja toplotnih pumpi, ugradnja cirkulacionih pumpi, opremanje radijatora sa ventilima, opremanje grejnog sistema sa uređajima za regulaciju i merenje toplote, zamena ventilacije i uređaja za klimatizaciju, piše u raspisanom pozivu.
Zamena kotla biće prihvaćena od strane uprave isključivo ako se koristi sledeće gorivo: drvna biomasa (pelet, briket, sečka…), prirodni gas i tečni naftni gas, piše u javnom pozivu.
Očekuje se da bi kroz ovaj program moglo da bude zamenjeno čak 1,2 miliona ložišta koja trenutno ne ispunjavaju ekološke standarde. U resornom ministarstvu veruju da ovaj posao može da se završi u naredne tri godine, što će omogućiti da računi građana budu 15 do 20 odsto niži, bilo za toplotnu ili za električnu energiju.
Pomoć za tri miliona domaćinstava
Kako je najavljeno, u junu ove godine biće osnovana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, nakon čega će se opštine i gradovi, ali i firme prijavljivati za učešće u programu podsticanja mera energetske efikasnosti u domaćinstvima i zamene peći. Do leta bi trebalo da se krene sa prvim javnim pozivima, što znači da bi na jesen bilo već konkretnih rezultata.
Pravo na ovu pomoć imalo bi oko tri miliona domaćinstava, a prema planu, do kraja godine, novu stolariju imalo bi oko 10 odsto domaćinstava.
(Kurir.rs/Blic biznis)
