Muž je je rekao svojoj ženi: “Nedostaju mi moji roditelji, moja braća i njihova djeca, nisam ih dugo vidio, pozvat ću ih sutra na ručak kod nas”. Žena je bezvoljno rekla: “Inšallah”. Sljedećeg jutra suprug je otišao na posao i došao je kući nešto ranije nego inače i rekao je svojoj ženi: “Moji roditelji će doći za sat vremena, gdje je hrana?” Ona je odgovorila: “Ne, nisam ništa spremila, zato što su to tvoji roditelji, nisu stranci i mogu jesti ono što već ima kod kuće”. Čovjek je na to rekao: “Allah ti oprostio, zašto nisi jučer rekla da nećeš ništa spremati, a za sat vremena će biti tu”. Žena reče: “Nazovi ih, izvini se i reci im da ne dolaze… To nisu stranci (gosti), već tvoji roditelji”…

Ona je odgovorila: “On je maloprije izašao”. Njezin otac je bio iritiran: “Ali tvoj muž je nas jučer pozvao na ručak, a sad nije tu.” Žena se uznervozila, nazvala ga i pitala ga ljutito: “Zašto mi nisi rekao da si moje roditelje pozvao na ručak?” On je odgovorio smirenim tonom: “Moji roditelji su tvoji roditelji, a tvoji roditelji su moji roditelji, za mene nema razlike između njih…”

Žena ga je prekinula uzrujano: “Molim te svrati u neki luksuzniji restoran i donesi im najbolju hranu, jer kod kuće nema ništa što bih im mogla ponuditi.” Suprug je odgovorio opušteno: “Ja sam sad veoma daleko od kuće, to su tvoji roditelji a ne “stranci”, možeš im ponuditi ono što si mislila mojim roditeljima dati za ručak.”