Srbija se u jednom danu zadužila na međunarodnom tržištu za čak 1,75 milijardi evra. Deo novca biće izdvojen za projekte za zaštitu životne sredine, a deo za pokrivanje minusa u državnoj kasi.
Vlada Srbije je pre tri dana donela dve odluke o emitovanju hartije od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu. U prevodi to znači da se država zapravo dodatno zadužila.
Kako je objavljeno u Službenom glasniku, prva odluka se odnosi na emitovanje takozvanih zelenih obveznica u vrednosti od milijardu evra.Taj novac bi trebalo da bude iskorišćen za projekte u oblasti životne sredine. Gde i za šta će taj novac biti potrošen nije navedeno.U istom danu doneta je odluka o emisiji hartija od vrednosti i to u vrednosti od 750 miliona evra. Ta sredstva biće potrošena za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga.Kako je saopšteno početkom septembra, javni dug na kraju jula bio 28,36 milijardi evra, što je 55,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, navodi za “Novu” da u novije vreme Srbija nije imala javni dug koji je veći do 30 milijardi evra, pri čemu je pre četiri, pet godina bio na ovom nivou.
“Mi smo u nekom trenutku imali učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu od 80 procenata, a čini mi se da je tada BDP bio oko 37 ili 38 milijardi dolara. To je bilo 2014. godine. Posle toga smo ušli u mere štednje. Zbog tih mera, smo posle dug sveli na oko 55 odsto BDP”, kaži Savić i dodaje da je u novije vreme najniži nivo javnog duga bio 2008. godine, da bi se potom u vreme ekonomske krize skoro udvostručio.On dodaje da ako posmatramo učešće javnog duga u BDP možemo da budemo zadovoljni.„Vrlo je važno zašto koristimo novac za koji se zadužujemo. Ako je zadužujemo da se vraćaju stari dugovi, onda smo u problemu. Međutim, cifra za koju smo se sada zadužili nije tako visoka”, kaže Savić.
