Mada važi za dobrog radnika i poštenog nadničara koji ne bira poslove, Smail teško dolazi do posla i jedva izdržava svoju porodicu. Sa 10 godina je ostao siroče, borio se, kaže, koliko je mogao, ali ništa ozbiljnije u životu nije uspeo da napravi. Čak ni kravu i kokoške, koje bi mnogo značile njegovoj deci, još nije uspeo da nabavi.
– Živimo od 10.000 dinara (80 evra) socijalne pomoći i onoga što ja, kad uspem da dođem do nekog posla, a obično je to kopanje i rad na građevini, uspem da zaradim. Evo stiže septembar, Belmina i Sabina će u školu. Uprkos našoj sirotinji i muci dobri su đaci, duša me boli što ne mogu da im kupim knjige, rančeve i školski pribor i bar skromno obučem i obujem pre jesenjih kiša i hladnih zimskih dana – jada se Smail koji se od svoje 10. godine, od iznenadne smrti oca, grčevito bori sa lošom sudbinom i nedaćama koje ga u stopu prate.
– Jedina radost u mojih 37 godina su deca Belmina, Sabina i Elis, za njih ja i supruga Ifeta živimo i činimo sve da ih u muci i sirotinji izvedemo na pravi put. Dolazak na svet najmlađeg Elisa doneo nam je najviše radosti, a kako su godine prolazile, a on rastao, i mnogo tuge i strepnje. Mada ima šest godina on je tek nedavno progovorio, još teško izgovara mnoge reči, potrebno mu je lečenje i stalni rad sa logopedima u Beogradu i Novom Pazaru, što mi ne možemo da mu omogućimo. Samo jedan odlazak u Beograd na preglede košta nas bar 100 evra. Za nas je to pravo bogatstvo, dva puta smo se zajmili. Uskoro bi ponovo trebalo da ide na konsultacije sa lekarima, ne znam hoćemo li imati gde da se ponovo pozajmimo i da li ćemo otići na preko potrebna ispitivanja – žali se Smail i ističe da bi njegovoj porodici bilo još teže da nije komšija i dobrih ljudi iz Ribarića i Tutina koji su mu, kad god zapadne u nevolje i ostane bez hleba pružili pomoć.
– Samo da mali Elis progovori, da govori kao i ostala deca. Sve bi dali da se to što pre desi. Napreduje, nadamo se najboljem, pogotovu ako budemo u mogućnosti da mu omogućimo potrebno lečenje i vežbanje – priča Smailova supruga Ifeta.
Porodica Marukić godinama pokušava da kupi kravu i nabavi bar desetak kokošaka. Nekoliko puta bili su blizu cilja, ali bi se uvek pojavili neka bolest, ogrev, hrana i druge preče stvari.
