Srbija je korak bliže završetku jednog od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u regionu – izgradnji autoputa koji će povezati Beograd s Jadranskim morem. U naredne tri godine planirana je kompletna izgradnja ključne deonice Koridora 11, od Požege do granice sa Crnom Gorom, čime će domaća trasa ove panevropske saobraćajnice, dužine 269 kilometara, biti finalizirana.
Najzahtjevniji dio trase je upravo dionica Požega–Boljare, duga 106,3 kilometra, koja će prolaziti kroz kompleksne terene zapadne Srbije. Trasa vodi dolinom reke Moravice, između planina Javor i Golija, preko Pešterske visoravni, poznate po specifičnoj konfiguraciji terena i klimatskim uslovima.
Plan predviđa podjelu trase na 11 etapa, a najkompleksniji segment nalazi se između Požege i Duge Poljane, gdje će biti izgrađeno čak 72 mosta ukupne dužine 35 kilometara i 10 tunela dugih gotovo 17 kilometara. Autoput će imati po dvije vozne i jednu zaustavnu traku u svakom smjeru, a projektovana brzina kretanja biće do 120 kilometara na sat.
Radovi se izvode van gustih urbanih sredina, uz minimalne infrastrukturne zahvate u opštinama Arilje i Ivanjica. Na ovoj dionici biće izgrađene i brojne petlje i odmorišta, uključujući one kod Arilja, Ivanjice, Međurečja, Duge Poljane i Karajukića Bunara, čime će se dodatno olakšati pristup i podstaći lokalni razvoj.
U međuvremenu se završava i dionica Preljina–Požega, duga 30,9 kilometara. Otvaranjem ove dionice putovanje od Beograda do Požege trajaće oko sat i po. Na ovom pravcu već su izgrađeni ključni infrastrukturni objekti poput tunela Munjino brdo, Laz i Trbušani, a vrijednost radova iznosi 450 miliona evra. Završetak se očekuje do kraja godine.
Paralelno sa srbijanskim naporima, i Crna Gora aktivno radi na nastavku Koridora 11. U pripremi je izgradnja dionice od Mateševa do Andrijevice, duge 21 kilometar. Očekuje se da će radovi trajati pet godina, a ukupna vrijednost projekta iznosi 550 miliona evra. Do sada je osigurano 100 miliona evra iz fondova EU, te dodatnih 200 miliona evra kroz povoljan kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dok će preostali dio biti pokriven iz državnog budžeta.
Crnogorska ministarka saobraćaja Maja Vukićević istakla je da će izbor izvođača radova biti okončan tokom ljeta, a prvi građevinski zahvati mogli bi početi već krajem ove godine. Eksproprijacija zemljišta je već u završnoj fazi, dok je u toku javna rasprava o uticaju na životnu sredinu.
Ukoliko se radovi budu odvijali prema planu, građani Srbije i Crne Gore će uskoro imati priliku da od Beograda do Jadranskog mora stignu za svega tri i po sata. Ovo će značiti znatno kraće, sigurnije i komfornije putovanje između Podgorice i Beograda, na udaljenosti od 370 kilometara.
