Tačno u ovo doba prošle godine ovaj Gornjomilanovčanin je imao 208 kilograma, a uz operaciju želuca sada ima tačno 87.

• Imao sam veliku muku i probleme zbog viška kilaže, mnogo je teško živjeti sa 208 kilograma, to nije bio život već mučenje. U prvo vrijeme sam dosta jeo i pretjerivao, međutim kasnije sam spajao obroke jeo samo dva puta dnevno, ali je metabolizam stao sa varenjem i krenulo je naglo gojenje i imao sam ogromne probleme. Kasnije nije tu samo bio problem u zdravstvenom stanju i ishrani, već i u garderobi koju nisam mogao da nađem u Srbiji, već sam kupovao po inostranstvu, veličine 8hl – kazao je Vladimir Vuković.

Iako je bio ogromni ljubitelj hrane i za jedan obrok jeo dva hljeba i kilogram ćevapa, Vladimir je osjetio da mu se zdravstveno stanje pogoršava i da ukoliko stvari ne preduzme u svoje ruke piše loš scenario.

• Otišao sam kod stručanjka i rekli su mi da imam problem sa takozvanim BMI (Body Mass Index) koji je skočio na 65, a doktori su mi rekli da smrtnost stupa na 60, a dodatno me je mučio povišen pritisak. Od tog trenutka nisam mogao više da dišem, spavam, ni da se krećem, ali nikako nisam mogao to da preduprijedim” dodao je Vuković.

Međutim, kada su stvari dodatno krenule na gore i mnoge dijete pa ni treninzi nisi pomagali, Vladimir se odlučio da se podvrgne operaciji želuca.

• U tome sam vidio jedini spas i rešenje, život mi je visio o koncu. Operisao sam se u Podgorici. Mnogi koji su dolazili na operaciju, zadržavali su se do tri dana, a ja 10 jer sam bio najkomplikovaniji slučaj koji su do tada imali. Sam taj post-operativni tok je trajao oko 10 dana, a već nakon prvog mjeseca kada sam se izmjerio imao sam trideset kilograma manje, i tih prvih mjesec dana sam konzumirao samo vodu, a nakon toga kašice i u jednom trenutku ja koji sam toliko jeo zaboravio sam kako se žvaće, već sam počeo kao beba sve iznova. Nisam osjećao glad, niti sada imam potrebu preveliku za hranom, čak rijetko volim i da je vidim na stolu. Sada volim da spremam, pravi sam gurman, ali što se tiče hrane mogu da pojedem jedan ćevap – zaključio je hrabri Gornjomilanovčanin.

Danas Vladimir trči bez problema, pa čak se i ne zadiše, ono što ga najviše raduje što ne mora da garderobu kupuje po inostrastvu, već njegovu L veličinu može naći u svakom domaćem butiku, piše Kurir.rs.